Na svetu postoji preko 10.000 sorti vinskog grožđa, međutim ne koriste se sve za proizvodnju vina. Ali zašto se vrši posebna selekcija sorte grožđa?
Sorta grožđa ključan je faktor koji utiče na ukus i kvalitet vina. Zato je pre proizvodnje ili kupovine vina važno detaljno upoznati sorte grožđa i njihove karakteristike.
Potrudićemo se da vam približimo najpoznatije sorte belog i crvenog grožđa - od popularnog Merloa, Cabernet Sauvignona, Chardonnaya do drugih sorti.
Od preko deset hiljada sorti vinskog grožđa, samo oko 1300 se koristi za pravljenje vina. Takođe, 50% svetskog vinskog grožđa se uzgaja u samo četiri vinska regiona - Francuskoj, Italiji, SAD i Španiji.
Ali ne smemo zaboraviti i Srbiju koja sa ponosom može istaknuti svoje brojne vinograde i stihove ispevane o vinu, vinskoj berbi i authotonim srpskim sortama grožđa.
U nastavku ćemo vas upoznati sa najpopularnijim sortama crvenog i belog grožđa na svetu i u regionu, otkriti njihove osnovne karakteristike.
Crvena vina proizvode se od crvenog grožđa, dok se procesom odvajanja kožice zrna može proizvesti belo vino i roze vino.
Postoji bezbroj vrsta crvenog grožđa, a mi ćemo navesti neke od najpopularnijih.
Merlo (Merlot) crveno grožđe potiče iz Bordoa u Francuskoj i vodeće je bordo grožđe koje se koristi za sortna vina ali i kupaže. Široko se uzgaja i van Francuske, u Kaliforniji, Australiji, Novom Zelandu, Čileu i Južnoj Africi. A može se reći da je jedna od najzastupljenijih sorti za proizvodnju crvenih vina u svetu.
Ima bujan čokot, grozd je mali i valjkast sa sitnijim, okruglim zrnima. Protkano je aromama crvenog voća i vina napravljena od njega su visokog kvaliteta. Najčešće se koristi za proizvodnju lakših, mekših crvenih vina, a vrlo često meša se sa drugim sortama crvenog grožđa.
Pinot Noir (Pino Noar) je drevna sorta grožđa sa poreklom iz Burgundije, Francuska. Reč je o zahtevnom crvenom voću koje traži pažljivo upravljanje vinovom lozom i berbu od vinara.
Njegov grozd je mali i valjkast, a tamnoplava zrna sitna su i okrugla. Rubin je boje, sa voćnim ukusom. Od njega se prave vina visokog kvaliteta, uglavnom se upotrebljava za pravljenje šampanjca.
Cabernet Sauvignon (Kaberne Sovinjon) je jedna od najrasprostranjenijih sorti grožđa u svetu. Razvila se slučajnim ukrštanjem Kaberne Franka i Sovinjona, vrlo je otporna na trulež i štetočine.
Ima snažan čokot, mali i srednje zbijen grozd ispunjen okruglim, malim zrnima. Intezivno je crvene boje, punog tela, karakterističnog mirisa sa jakom aromom tamnog voća i začina. Veoma je cenjeno u vinskom svetu, bilo da se koristi kao sortno ili u kupažama.
Cabernet Franc (Kaberne Fran) crveno grožđe poreklom je iz jugozapadne Francuske i pravi izuzetne bordo kupaže sa Kaberne Sovinjonom i Merloom, kao i odlična sortna vina.
Pored Francuske, ovo istaknuto crveno grožđe za vino se uzgaja u Italiji, delovima Evrope, Sjedinjenim Državama, a odnedavno u Kini i Kazahstanu. Odlikuje ga snažan čokot, grozdovi su mali i srednji sa nešto krupnijim zrnima, sa jačim aromama i kiselinama.
Syrah i Šhiraz (Sirah) su dva imena istog grožđa crvenog vina. Syrah je originalno ime sorte koja potiče iz regiona Severne i Južne Rone u Francuskoj, dok je Širaz njeno australijsko ime.
Sirah je moderno grožđe crvenog vina sa intenzivnim začinskim i voćnim mirisom, ukus je bogat i ispunjen taninima. Loza je snažna, grozdovi su cilindrični i dugački, a zrna ovalna srednje veličine. Koristi se za proizvodnju penušavog vina, a najčešće za crvena vina.
Tempranillo (Tempraniljo) u Španiji poznatija kao Tinto Madrid je rano sazrelo crveno vino koje se uglavnom koristi za pravljenje visokokvalitetnih mešavina. Takođe se uzgaja u Portugaliji, Australiji, Južnoj Americi, SAD i Južnoj Africi.
Sadrži arome bobica, šljive, vanile i začinskog bilja. Čokot mu je bujniji, grozdovi veliki, razgranati, dok je zrno najčešće srednje veličine. Ima niži nivo alkohola i slabije je punoće.
Zinfandel je drugo najpopularnije crveno grožđe za vino u SAD i genetski je slično svom italijanskom blizancu Primitivo. Zastupljen je i u zapadnom delu Australije u regionu McLaren Southern Vales .
Zinfandel je crveno vino, punog tela sa izrazitim voćnim i začinskim ukusima. Zinfandel proizvodi i proslavljeno američko slatko roze vino - Beli Zinfandel.
Belo grožđe koristi se prvenstveno za pravljenje belih vina, ali u kupaži sa crvenim vinom pravi roze vina.
Kako postoji veliki broj sorti belog grožđa, istaknućemo za sada one najpopularnije.
Chardonnay (Šardone) je jedna od najrasprostranjenijih sorti grožđa belog vina poreklom iz Burgundije, oblasti Šampanja, Francuska. Aktuelna je u Americi, Australiji, Istočnoj Evropi i u srpskim vinogradima.
Čokot mu je srednje veličine, grozd sitan do srednje krupan, cilindričan sa srednjim zrnima. Karakterišu ga voćne arome jabuke, ananasa i kruške. Može se koristiti za pravljenje vina različitih stilova – penušava vina, voćna, barikirana i puterasta.
Sauvignon Blanc (Sovinjon Blan) belo grožđe za vino vodi poreklo iz Francuske, iz doline reke Loare, regije Bordo, rasprostranjena je svuda po svetu, a naročito na Novom Zelandu.
Sauvignon Blanc je omiljen među ljubiteljima vina zbog svojih intenzivnih aroma zove, marakuje, zelene masline i špargle. Čokot mu je srednji, jak, grozd sitan i cilindričan, dok su zrna srednje veličine.
Riesling (Rizling) je vrlo stara sorta, poreklom iz Nemačke, doline reke Rajne. Osim što se široko uzgaja u Nemačkoj, zastupljena je i u Francuskoj, Austriji, Rusiji, Novom Zelandu, Kanadi i SAD.
Njegov čokot je srednje bujan, grozd mali, valjkast, a zrna su mala i okrugla, žućkasto-zelene boje. Sadrži arome kruške, citrusa i jabuke. Obično se koristi za proizvodnju laganih, slatkih belih vina vrhunskog kvaliteta.
Pinot Gris ili Pinot Grigio („Pinot“ što znači šišarka i „gris“ što znači sivo) je mutantna varijanta grožđa Pinot Noir. Vodi poreklo iz francuske regije Burgundije, veoma je zastupljen i u Italiji, Švajcarskoj, Mađarskoj i Nemačkoj.
Grozdovi su mali, cilindrični, a zrna mala sa aromama citrusa, jabuke, kruške. Koristi se za proizvodnju laganih, osvežavajućih belih vina.
Chenin Blanc (Šenen Blan) je popularna sorta belog grožđa u Južnoj Africi i Francuskoj, a poreklom je iz Anžua. Ali se uzgaja i u SAD, Čileu, Argentini, Novom Zelandu i Australiji.
Grozdovi su mu srednje veličine, kupastog oblika, dok su zrna ovalna, prosečne veličine, sa izraženim aromama jabuke. Grožđe se može koristiti u različitim stilovima vina kao što su suvo, slatko i penušavo vino.
Semillon (Semijon) belo grožđe poreklom je iz Bordo regiona, Francuska je sorta grožđa visokog prinosa zlatne boje koja daje suvo i slatko belo vino. Sorta grožđa Semijon se najviše gaji u Francuskoj i Australiji.
Srednje je puno, sa notama hrastovine, citrusa i biljnih aroma. Čokot mu je bujan, sa zbijenim grozdovima srednje veličine, a zrna okrugla.
Gevurztraminer ili Traminer, belo grožđe, zastupljeno je u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Australiji i Novom Zelandu. Ono i nije baš klasična bela sorta, više je rozikaste boje, ali se od njega prave bela vina.
Ukus mu je bogat, sa otvorenom teksturom i manje kiseline sa aromama azijske trešnje i ruža.Grozd mu je mali, zbijen, a zrna sitna i okrugla.
Sva vina započela su svoje putovanje kao vinova loza, u zavisnosti od regiona u kojem se odgajaju i kvaliteta teroara, sorte grožđa razvijaju svoje unikatne karakteristike.
Delikatni Merloi idealni su za mirne večeri kod kuće, Šardone za proslave i zabave, dok je Pinot Noir rezervisan za specijalne goste. Prepuštamo vam da samostalno odlučite koje je vino prema vašem mišljenju najbolji izbor za određene prilike.
Preostaje vam samo da nakon kraćeg upoznavanja, odaberete omiljenu sortu grožđa i nabavite zalihe vina dopuštajući da vas njegovi kvaliteti očaraju.
