Interesuju vas vina, ali vas kompleksni vinski termini vraćaju korak nazad od ulaska u vinski svet? Ne brinite, tu je Vinska Abeceda koja će olakšati da školu vina završite sa najboljom ocenom.
Nakon kratkog usvajanja vinske abecede krenućete samopouzdanije na degustacije, birati u restoranima najbolja vina, a obilasci vinoteka postaće vam omiljena aktivnost.
Stečena znanja rado ćete deliti sa vašim ukućanima, prijateljima ili kolegama sa posla, a konverzacije na temu vina biće sve dublje i zabavnije.
Autohtona sorta grožđa je sorta grožđa poreklom iz određenog teroara . Na primer, Smederevka je autohtona sorta Srbije.
Amfora predstavlja veliki trbušasti ćup sa dve naspramne ručice i sa suženim vratom, u antici je služila za čuvanje vina, ulja i žitarica.
Aroma vina predstavlja skup mirisnih sastojaka koje osetimo čulom mirisa.
Bačva ili bure je naziv za veću posudu koja se koristi za čuvanje ili pravljenje vina. Tradicionalne bačve su drvene sa gvozdenim obručima, dok se danas proizvode i sa čeličnim i plastičnim obručima.
Barik je bure od hrastovine, koje se originalno koristilo u Bordou, ali je danas zastupljeno u celom svetu. U njemu obično godinu dana sazreva mlado vino poprimajući posebne mirise, boje i ukuse.
Berba je naziv koji se vezuje za branje grožđa koja se najčešće obavlja u ranu jesen.
Belo vino nastaje fermentacijom belog grožđa ili crnog grožđa bez ljuske, nakon čega se izvlači sok iz fermentisanog grožđa, a zatim vrše filtriranje i flaširanje.
Crveno vino dobija se fermentacijom crnog grožđa sa ljuskom, nakon čega se vrše ceđenje, filtriranje i flaširanje.
Čokot je grana drvene loze, odnosno drveni deo loze.
Čvrsto vino odnosi se na kiselost belog vina ili sadržaj tanina u crnom vinu. Znači da vino nije ni meko ni grubo.
Ćilibarna boja je karakteristična boja za dugo odležana bela vina.
Degustacija predstavlja probanje vina nakon čega vinoljubci, somelijeri ili enolozi vrše procenu uzimajući u obzir izgled, boju, miris, ukus.
Dekanter za vino je bokal za vino u koju se vino pretače. Klasični dekanteri imaju oblik vaze sa dužim vratom, dok su sve više zastupljene i modernije verzije.
Dekantiranje označava pažljivo presipanje vina iz jedne u drugu posudu kako bi se talog otklonio i vino „provetrilo“. Samim tim, vino ima duži dodir sa kiseonikom i bolje razvija arome.
Enolog je stručnjak za vina sa završenim studijama na području vinarstva, odnosno enologije.
Enologija predstavlja nauku o vinima, uključuje istraživanja, njihovu izradu, berbu, čuvanje i skladištenje vina.
Fermentacija predstavlja prirodan proces u kojem se šećer iz grožđanog soka pod dejstvom kvasca pretvara u alkohol.
Grozd je deo vinove loze sačinjen od zrna grožđa i peteljki, može biti cilindričan, kupast, razgranat, krilast i zbijen.
Geografsko poreklo govori o vinogradskom području gde je vino nastalo. Vina koja imaju oznaku geografskog porekla su kontrolisana i garantovanog kvaliteta.
Harmonično vino znači da vino ima uravnotežene bitne komponente (arome, alkohol, kiseline, ...) pri čemu nijedna od navedenih karakteristika ne dominira.
Intezitet ukusa vina označava stepen izraženosti odleženih aroma i ukusa, na primer koliko je jak intezitet jabuke u vinu.
Iskričavo, sveže ili resko vino ostavlja utisak čistoće, svežine, lakoće, predstavlja suprotnost od mekih vina.
Jako vino je termin za vina sa velikom količinom alkohola. Jakim vinima smatraju se ona koja imaju više od 13,5% alkohola.
Kupaža predstavlja proces mešanja više sorti grožđa (obično različitih vrsta) nakon čega se dobija potpuno novo vino.
Kiselost predstavlja komponentu vina koju obično čini prirodna kiselina grožđa i oko 0,5% vina.
Kompleksno, složeno vino sadrži brojne ukuse i arome.
Koncentrovano vino ima zgusnute arome i ukuse, ne razblažene.
Kvasci značajno doprinose u proizvodnji vina - to su jednoćelijski mikroorganizmi koji grožđani sok pretvaraju u vino.
Lagana vina nižeg su udela alkohola sa niskom koncentracijom tanina. Veoma su pitka, sa znatno slabijom energetskom vrednošću u odnosu na teška vina.
Ledena vina, visokokvalitetna dezertna vina, koja se proizvode od smrznutih bobica, sadrže visoku količinu šećera i kiselost, i spadaju u grupu najskupljih vina.
Maceracija predstavlja proces potapanja pokožice crnog grožđa u sopstveni sok kako bi boje, tanini i druge supstance prešle u sok.
Meko vino ukazuje na to da prilikom degustacije vina tekstura alkohola i šećera dominira nad kiselinama i taninima, zbog čega je izražena njegova tvrdoća i grubost.
Mošt je isceđen sok vina, koji se nakon fermentacije pretvara u vino.
Nepce predstavlja sinonim za usta i jedan je od učestalih termina koji degustatori koriste prilikom opisivanja karakteristika vina.
Nota hrastovine predstavlja osobinu vina koja obično potiče usled odležavanja u hrastovim buradima, dok se kod jeftinijih vina ova nota dodaje veštačkim putem.
Odležavanje u buretu je termin koji se koristi za vina koja su određen period sazrevala u drvenim buradima.
Odležavanje u boci kao i prethodni termin označava period sazrevanja ali u flašama, nakon flaširanja, a pre izlaska na tržište.
Oštro vino je termin koji se koristi za vina sa prevelikim sadržajem kiselina, opisuje ukuse i arome nezrelog voća.
Oksidacija predstavlja hemijsku reakciju nastalu usled kontakta vina sa kiseonikom, samim tim vino menja boju, miris i ukus.
Organsko vino nastaje od grožđa uzgajanih bez upotrebe veštačkih aditiva.
Penušavo vino, penušavac, je vino sa povećanim prisustvom ugljen-dioksida. Penušavcem se nazivaju sva penušava vina nastala izvan Italije i francuske regije Šampanje. Dok se samo penušava vina iz Šampanje nazivaju Šampanjci, a iz Italije nazivaju se Proseko.
Poluslatka vina su vina koja sadrže od 12 do 50 grama neprevrelog šećera u litri, dok polusuva vina sadrže od 4 do 12 grama.
Region predstavlja geografski pojam koji se odnosi na vinarske zone u određenoj oblasti.
Roze vino dobija se kratkom maceracijom crvenog grožđa, dok je drugi način proizvodnje poznat kao kupaža belog i crvenog grožđa.
Somelijer je vrhunski poznavalac vina i vinske kulture koji preporučuje vina, uparuje ih sa hranom i poslužuje goste u elitnim restoranima.
Somelijerstvo je umetnost uparivanja vina sa hranom, koja se razvila uporedo sa napretkom vinske industrije i sve većom popularizacijom „pića bogova“.
Sorta grožđa sinonim je za skup vinove loze koja pripada istoj vrsti. Procenjuje se da danas na svetu postoji više od 10000 sorti vinove loze.
Sortno vino je vino napravljeno od jedne sorte grožđa ili vino koje prema propisima EU sadrži najmanje 85% sorte po kojoj je dobilo naziv.
Slatka vina su vina sa ostatkom šećera većim od 50 grama po litru, dok je suvo vino obično bez ostatka prirodnog šećera ili sa maksimalno 4 grama po litru.
Šampanjac je penušavo vino koje se proizvodi naknadnim vrenjem u boci pri čemu se oslobađa ugljen-dioksid, nastalo u francuskoj regiji Šampanji. Iako neki proizvođači naziv šampanjac koriste kao sinonim za sopstvena penušava vina, šampanjcem nazivamo samo vina iz Šampanje.
Teroar je izraz koji se odnosi na vrstu tla i mikroklimatske karakteristike vinograda u kome se gaji grožđe za određeno vino. Vina koja imaju izraženu osobinu teroara izuzetno su cenjena u vinskom svetu.
Tanini su supstance koje imaju veoma važnu ulogu u dozrevanju vina. Mogu se pronaći u peteljkama, kožicama, košticama grožđa, a muljanjem dospevaju u sok. Ukoliko se vino drži u drvenim buradima imaće dodatne tanine. Imaju konzervirajuće delovanje koje je bitno za duže čuvanje vina, izuzetno povoljno utiču na ljudski organizam.
Telo vina može biti lako, srednje i puno, odnosi se na utisak koji vina ostavljaju na nepcima.
Talog predstavlja čvrste ostatke grožđa kao i mrtve ćelije kvasca koji se talože na dno bureta ili suda u kome vino odležava nakon fermentacije.
Ukus vina predstavlja opšti termin za ukupni utisak o vinu, konkretno odnosi se na slatkoću, gorčinu i kiselost koja se oseti na nepcima.
Vinoteka je prostorija u kojoj se čuvaju i skladište vina, u širem značenju označava zbirku vina.
Vinova loza je višegodišnja drvenasta biljka, lijana koja ima cvetove i plodove – grožđe.
Vadičep je alatka za vađenje plutanog čepa iz vinske boce, sastoji se od metalne spirale zašiljenog vrha koja se uvrće u čep od plute.
Vinarija je prostor koji ima odgovarajuće uslove za proizvodnju, preradu, negu i skladištenje vina.
Vinske suze su fenomen koji se primećuje prilikom degustacije vina. One se uočavaju tako što se vino u čaši blago promućka pri čemu tanak sloj vinskih kapi blago klizi niz zid čaše prema njenom dnu. One se obično pojavljuju u vinima sa jačom količinom alkohola.
Vinograd predstavlja poljoprivredno zemljište na kojem je zasađena vinova loza i koje se koristi za vinogradarstvo. Na kvalitet ploda vinograda utiču brojni faktori poput lokacije, mikroklimatskih uslova ili izloženosti suncu.
Vinogradarstvo predstavlja poljoprivrednu granu koja se bavi uzgojom vinove loze i proizvodnjom grožđa.
Vrenje je proces u kojem se šećer u moštu sa kvascem pretvara u ugljen-dioksid i alkohol. Po potrebi, vrenje se može zaustaviti filtracijom.
Voćno vino je vino čiji ukusi i arome podsećaju na voće. Na primer, belo vino može imati ukuse i arome jabuke, kruške, zove ili pak suve smokve, džema od jagoda.
Zrno grožđa je plod vinove loze koji se nalazi na grozdu, predstavlja osnovnu sirovinu za proizvodnju vina.
Završnica, aftertejst ili zaostali ukus je utisak koje vino ostavja nakon što ga progutate, praktično označava arome koje se „vraćaju“ na nos.
Živahno vino je vino čije se osobine registruju sivm čulima.
