Krenula je jesen, približava se zima i vreme omiljenih religijskih porodičnih okupljanja – slava. Tada se uprkos sumornijem vremenu i hladnoći sa radošću sastaju rodbina, prijatelji i komšije.
Domaćini se spremaju na sve načine kako bi prateći slavske običaje ispoštovali svoje goste. Priprema se topla dobrodošlica, postavlja se bogata trpeza upotpunjena vinom, pogačom i žitom.
U međuvremenu gosti razmišljaju o poklonu za domaćina. Obično se za slavu kupuju šećer, kafa, čokolada za decu i piće - naš izbor je kvalitetno vino.
Slavljenje slave je ostala jedina neprekinuta tradicija Srba od vremena pokršatavanja do danas. Mnogo toga je od tada promenjeno, ali se slava kao najveća svetinja Srba i dalje slavi.
Slava predstavlja treći najvažniji porodični praznik posle Vaskrsa i Božića. Slavu slave porodice, ali isto tako mogu je slaviti i razne institucije, sela, gradovi ili škole.
Slava za srpski narod ima izuzetno duhovno značenje, porodice prenose kulturno nasleđe sa kolena na koleno čuvajući svest o sopstvenom poreklu.
Pre slave parohijski sveštenik dolazi u dom kako bi osvetio vodu, brašno i žito koji su potrebni za dan slave. Sveštenik u domu čita molitvu i pali kandilo ispred ikone, dok su na stolu posuda sa vodom, buket bosiljka, sveća, brašno, kadionica sa briketom i tamjanom.
Poželjno je da svi ukućani budu prisutni svećenju vodice i to je jedan od razloga zbog kojeg se parohijski sveštenik unapred najavljuje. Nakon što se vodica osveti, svi ukućani bi trebalo da popiju po svete vodice.
Ostatak osvećene vodice i brašno se naknadno koriste za mešenje slavskog kolača koji domaćin na dan slave sa crvenim vinom i žitom nosi u crkvu.
Kada se domaćin vrati kući, slava se proslavlja prvo sa porodicom i nakon toga sa gostima. Gost se na slavi prvo služi žitom - simbolom večnog života i vinom, a zatim se upućuje ka slavskoj trpezi.
Čitajući crkveni kalendar uvidećete da se u Srbiji slavi preko 80 slava. Iako je svaka slava za svog domaćina najveća, ipak se nekoliko slava posebno izdvaja po svojoj brojnosti slavljenika.
Slave koje najveći broj ljudi u Srbiji slavi su Sveti Nikola (Nikoljdan 19. decembar), Sveti arhangel Mihailo (Aranđelovdan 21. novembar), Sveti Georgije (Đurđevdan 6. maj), Sveti Jovan (Jovanjdan 20. januar) i Sveti Sava (Savindan 27. januar).
Vino je jedno od osnovnih simbola u hrišćanstvu, simbolizuje krv Hrista koji se žrtvovao za spasenje ljudskih duša. Vino se koristi za prelivanje slavskog kolača, a takođe i za posluženje ukućana i gostiju.
Vino svoju posebnu ulogu ima i kod gašenja slavske sveće. Nakon što sveća izgori nadomak svećnjaka domaćin se preksti, kašičicom zahvati malo vina iz čaše i preliva fitilj sveće kako bi se lagano ugasila.
Iako se tradicionalno slava započinje crvenim vinom obavezno pripremite i belo vino, posebno ukoliko je slava posna. Ako niste sigurni u spajanje vina sa hranom naš kratki vodič za uparivanje vina sa hranom će vam pomoći da krenete samopouzdano u odabir vina za slavu.
Slavsko crveno vino postavite na centralno mesto na stolu, a dodavanjem kvalitetnih crvenih i belih vina samo ćete pojačati gastronomski doživljaj vaše slavske trpeze.
Za tu priliku preporučujemo vam vrhunska vina Vinarije Lazar iz Severne Makedonije, naših dragih suseda sa istovetnom kulturom i tradicijom slavljenja slave.
Ukoliko ste krenuli na slavu kod prijatelja, rodbine ili komšija sigurni smo da će se obradovati vašem prisustvu i bez poklona. Ali, ono što nepisano pravilo nalaže jeste nošenje flaše dobrog pića. Kao nepogrešiv izbor, simbol elegancije i dobrog ukusa preporučujemo flašu kvalitetnog vina.
Ne zaboravite da se prilikom kupovine vina potrudite malo više. Nemojte uzimati prvo vino koje ste pronašli u prodavnici kako biste završili kupovinu poklona. Ukoliko niste u prilici da posetite obližnju vinariju, istražite različite vinske etikete najbržim online putem i pronađite unikatnija vina.
Na taj način ne samo da ćete oduševiti domaćina vašim istančanim ukusom, već ćete obogatiti njegovu vinsku kolekciju.
